Kriza

      Kriza je, manje – više permanentno stanje. Nju proglašava vlast kada joj ponestane izgovora, odnosno vlast u egzilu (...poznatija kao opozicija) kada joj ponestane odgovora. U stvari, kriza stvarno nastupa tek onda kada se zvanično demantuje. Kriza prestaje proglašenjem nove krize. U svom nastanku, razvoju i prestanku, sama kriza se gotovo ni za šta ne pita. Njena čvrsta ruka vodilja su novinari. Oni pišu o krizi; što je još gore vole da pišu o krizi i što je najgore – misle da imaju šta merodavno da napišu o krizi, te svoju ličnu, kliničku skribomaniju smeštaju na žuti papir ideološkog oružja; tvorevine znane nam kao novine.
      Kada jednom nastupi, kriza ima tendenciju usložnjavanja; na ekonomsku se nadovezuje moralna, a na moralnu – kriza identiteta. Nakon bezbrižnog detinjstva (tj. posle trideset i neke), dolazi vreme osamostaljivanja pojedinca u našem društvu. Ali vrlo često osoba ni tada ne može sebi da priušti topli podstanarski dom i nastavlja da živi kod roditelja, svako jutro suočavajući se sa izborom izbeđu umivanja i ubivanja, vrlo frustrirana... naročito hormonalno. Kriza srednjih godina kod nas ima potpuno drugačije značenje od uobičajenog. Pre nego što se ovaj epizodista sopstvenog života konačno surva niz liticu samouništenja, preplavljuje ga talas krize morala, jer instinkti za održanjem vrste ne gledaju na ekonomske pokazatelje i moralne norme, a u nedostatku stambenog prostora, manifestuju se na javnim površinama. Stariji su zgroženi, ali zaboravljaju da su potekli sa sela gde je bilo privatnosti koliko i žbunja... dakle mnogo. A po neki parkić, ma koliko javno komunalno ne radilo svoj posao, to ne može da pruži. Nadovezuje se kriza identiteta... Priča o tome može se svesti na sadržaj rubrike iz matične knjige rođenih - otac: nepoznat.
      Kulminiranjem krize, nastupaju glad i neizvesnost; društvo se raspada i civilizacija se vraća na lovačko – sakupljačku fazu razvoja. Sakupljačke aktivnosti su pretežnije u urbanim sredinama i koncentrišu se u bolje stojeće delove grada, pa zbog ograničenih resursa dolazi do čestih sukoba sakupljačkih grupa. Pobednici sakupljaju hranu iz kontejnera, a poraženi svoje zube sa asfalta. Dostojanstvo je na žalost jako lomljivo, pa se najčešće ne da skupiti. U ruralnim sredinama, pak, hrana se češće obezbeđuje lovom. Lov obično otpočinje tako što se lovac najpre lično upozna sa živinčetom iz susedovog dvorišta koje će kasnije, pod okriljem mraka, da... ulovi..
      U pustoj i razumljivoj čežnji za ostvarenjem društvene pravde, harmonije i stabilnosti, ljudi se okreću primerima iz narodnog predanja. Kako se klin, klinom izbija, starešina porodice ritualno maže motku fekalijama s namerom da je upotrebi za neki od plemenitih ciljeva kao što je npr. promena vlasti. Zato je motka u našem narodu predmet kultnog obožavanja, simbol njegovog opstanka i totem, a preds... protivnik se smatra poraženim tek onda kada se liši svoje motke (...zapravo skupa motki zvanog policija). Za kratko, sve deluje u redu... I onda sve iz početka...