Kristallnacht

Kristalna noć se u Srbiji desila dva puta. Prvi put 1979. kada je Miroslav Ilić izdao prvi album, pa se srča iz kafana iznosila lopatom, a drugi put kad je Srbima postalo kristalno jasno da ovako više ne može. Narod se spontano okupio na ulicama i krenuo ka sedištima državnih institucija i kućama funkcionera. Kolone birokratskih izbeglica hrle u Crnu Goru. Glavni grad, Bar D. C.  (Distrikt Kolumbija, prim.ur.) ih je prepun. Iako se očekivala osuda, crnogorska vlada pozdravlja ovakav potez srpskih građana. Crnogorski premijer, Milo Dukljanović nije bio dostupan za razgovor, pa nam je izjavu dao njegov žjamenik g. Šjvetožjar Marović: „Drago mi je što nam Srbija vraća naše građane kad Rusi više ne dolaze. Smatram da će to biti pravi podstrek našoj ekonomiji u uslovima ekonomske krize. Cijena kvadrata je uglavnom padala tokom ove godine. Očekujem da će sada zbog povećane tražnje ona rasti kao i cijene stanarina. Evo ja baš planiram da izdam jednu sobu kako bih lakše školovao sina.“ Savetnik crnogorskog ministra finansija je ipak rezervisan. „Ja sam mu (ministru) lijepo rek’o da igra Roma – Juventus iz iksa u kec, ali nije hteo da me sluša. Cijeli državni budžet je stavio na dva u dva i sad smo bez i jednog eura. Zapeo: „Ali doveli su Krasića! Ali doveli su Krasića!“ ...Zbrinućemo sve izbeglice i ubrzo im naći zaposlenja. Uglavnom ne znaju ništa da rade, pa će biti raspoređeni na rukovodeća mjesta. Našoj stranci nikad dosta birača, jer je najljpeša tačka našeg programa zajebavanje opozicije,.. ali nisam siguran kako ćemo da ih plaćamo. Možda uzmemo neki kredit.“ U opštoj panici, etnički srpski deo Vlade i administracije se uputio na aerodrom „Nikola Tesla“ i u toku noći je napustio zemlju koja je tako postala bogatija za pola miliona stanovnika manje... Vidimo se u čitulji! Evropska Unija je najpre osudila ovakvo ponašanje, ali se ubrzo predomislila. U Beogradu, ogroman višak stambenih jedinica počeli su da opsedaju skvoteri iz svih krajeva sveta što grad učinilo pravom svetskom multikulturalnom metropolom. Nestanak administracije, besmislenih procedura i visokih poreza uticao je i na potpuno iskorenjivanje korupcije i snažan ekonomski razvoj zemlje. Od kada nema političara da je svađaju sa susedima, zemlja se odlikuje i visokim nivoom političke stabilnosti. Ovo možda najbolje simboliše ponovno otvaranje magistralnog puta „Nebojša Pavković“ koji povezuje Prištinu i Kuršumliju. Zatečena, ali i zadivljena briselska administracija odmah je ponudila Srbiji članstvo u Uniji što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naših zapadnih suseda koji su to ocenili kao „velikosrpski hegemonizam uperen protiv interesa Hrvatske i hrvatskog naroda i njegovog tisućupetnaestoljetnog sna o ulasku u Europsku Uniju“. Ovoliki civilizacijski iskorak mnogi bi da pripišu sebi kao zaslugu. Direktor RTS-a je izjavio da smatra da se to desilo zahvaljujući prenosima sednica Skupštine. Kontra – admiral Amfilohije Radović, smatra da je to zbog njegove crkvene reforme čiji je najznačajniji segment bilo stvaljanje zvučnika na zvonike crkava kako bi nas bog bolje čuo. Društvo istoričara Srbije smatra da je uzrok svega nedavno otkrivanje Protokola Sorabskih mudraca; knjige koja sadrži mudrost drevnih Soraba, preteča današnjih Srba i ona je uz to i definitivni dokaz da smo nebeski narod, jer potvrđuje da smo došli iz Vaseljene na Balkan pre 150 miliona godina. Knjigu je sa starosorabskog preveo Kamenko Zamlaćanski, naš istaknuti istoričar, međutim nakon prevođenja je poludeo, jer nije mogao da podnese toliko mudrosti. Zato knjiga nikada nije objavljena u integralnom obliku, već je objavljivanja u delovima u Politici u vidu feljtona. Poslednji deo, objavljen je neposredno pred aktuelna događanja. Na zlonamerno i tendenciozno izveštavanje nekih medija da je g. Kamenko  lekarskom greškom otpušten sa psihijatrijskog lečenja 1991. godine, Lekarska komora je ošto reagovala saopštenjem da je to nemoguće i da se kod nas lekarske greške ne događaju. A kome ćemo da verujemo nego svojim lekarima? Postoje i brojna druga objašnjenja ovog fenomena koja daju nezavisni novinari i analitičari u skladu sa potrebama subjekata čije interese zastupaju. Možda najbolje i najsveobuhvatnije objašnjenje je dala Desanka Maksimović na jednom neformalnom sastanku Društva mrtvih pesnika – „Srbija je jedna velika tajna!“ Bravo, Desanka! Nikada nas nisi izneverila! ...Ali nisi ni u potpunosti zadovoljila.