Autostoperski vodič kroz Srbiju (Palmošljive)

Klimatske promene ne zaobilaze ni Srbiju. Značajnije su počele da se osećaju oko 1990. godine i tokom Gazimestanskog perioda, ali sve osetnije su nakon Oktobarske revolucije. Iako je u pitanju kratki vremenski period, poremećaji društvene klime koji su se odigrali su značajni. Tako je Srbija postala pretežno pustinjska zemlja što je iz korena promenilo živote njenih žitelja.

Stanovništvo je uglavnom stočarsko, ali ima sve više onih koji se bave zemljoradnjom.

Nalazimo se u Palmodini, mestu koje je sada svetski poznato po palmošljivi i rakiji „Ljuta rosa“ koja se od nje pravi. Ovo se mesto nekada zvalo Jagodina, ali su se meštani brzo okanuli proizvodnje jagoda i uzgajanja ćurki i okrenuli su se proizvodnji palmošljive i uzgajanju egzotičnih životinja.

Palmošljiva je proizvod domaće pameti i razgovaramo sa njenim tvorcem, gospodinom Ruđerom Boškovićem, direktorom Poljoprivrednog instituta „Ruđer Bošković“

„Vidite, naučnici su obično neshvaćeni, a posebno u našoj sredini. Evo na primer ja. Mene smatraju za najznačajnijeg srpskog astrologa, ali ja sam u stvari samo običan seljak. I kao i svaki poljoprivrednik, gledao sam u nebo; samo sam to radio duže i sistematičnije od ostalih. Ubrzo su ljudi počeli da me zovu da pitaju kakvo će biti vreme sutra, a onda i kakva će biti budućnost. Tako sam, ne svojom voljom, postao astrolog. Kad mi je dokurčilo, zatvorio sam se u jedu od kalemegdanskih kula u želji da nađem sebi malo mira. Kad je počelo pustošenje Srbije, shvatio sam da ako hoćemo da održimo srpsko selo i svoj identitet, moramo nešto da učinimo. Tako sam došao na ideju da ukrstim palmu i šljivu. I sada konačno mogu da se bavim onim što sam oduvek želeo, a da mi niko ne dosađuje, jer sad svi znaju da je palmošljiva budućnost i više me za nju niko i ne pita.“

Rakiju od palmošljive „Ljuta rosa“ u svetu je proslavilo zaštitno lice ovog brenda – Dragan Marković Palma. Priča nam kako je počeo da se bavi modelingom.

„Bio je to dan koji je započeo sasvim obično; krenuo sam u prodavnicu po hleb i mleko. Iza ugla me je napala grupa homoseksualističkih fundamentalista i pretukla me. Lice mi je bilo puno modrica. Moje slike kao žrtve ovog napada obišle su i šokirale svet. Direktor „Ljute rose“ me je pozvao čim me je video na Dnevniku smatrajući da sam savršen za reklamiranje njegovog proizvoda od palmošljive... Zahvalan sam onima koji su me pretukli. Omogućili su mi da imam sve što sam želeo u životu – slavu, novac i posao iz snova. Pored modelinga, bavim se i sportom; kik boksom konkretno, jer me ugovor sa „Ljutom rosom“ obavezuje da imam u svakom trenutku makar jednu šljivu na licu. Bavim se i spisateljstvom i uskoro ću objaviti svoju zbirku moralnih pouka pod naslovom Palmud. Eto kako je malo batina i puno novca, potpuno izmenilo moj život.“

Kristallnacht

Kristalna noć se u Srbiji desila dva puta. Prvi put 1979. kada je Miroslav Ilić izdao prvi album, pa se srča iz kafana iznosila lopatom, a drugi put kad je Srbima postalo kristalno jasno da ovako više ne može. Narod se spontano okupio na ulicama i krenuo ka sedištima državnih institucija i kućama funkcionera. Kolone birokratskih izbeglica hrle u Crnu Goru. Glavni grad, Bar D. C.  (Distrikt Kolumbija, prim.ur.) ih je prepun. Iako se očekivala osuda, crnogorska vlada pozdravlja ovakav potez srpskih građana. Crnogorski premijer, Milo Dukljanović nije bio dostupan za razgovor, pa nam je izjavu dao njegov žjamenik g. Šjvetožjar Marović: „Drago mi je što nam Srbija vraća naše građane kad Rusi više ne dolaze. Smatram da će to biti pravi podstrek našoj ekonomiji u uslovima ekonomske krize. Cijena kvadrata je uglavnom padala tokom ove godine. Očekujem da će sada zbog povećane tražnje ona rasti kao i cijene stanarina. Evo ja baš planiram da izdam jednu sobu kako bih lakše školovao sina.“ Savetnik crnogorskog ministra finansija je ipak rezervisan. „Ja sam mu (ministru) lijepo rek’o da igra Roma – Juventus iz iksa u kec, ali nije hteo da me sluša. Cijeli državni budžet je stavio na dva u dva i sad smo bez i jednog eura. Zapeo: „Ali doveli su Krasića! Ali doveli su Krasića!“ ...Zbrinućemo sve izbeglice i ubrzo im naći zaposlenja. Uglavnom ne znaju ništa da rade, pa će biti raspoređeni na rukovodeća mjesta. Našoj stranci nikad dosta birača, jer je najljpeša tačka našeg programa zajebavanje opozicije,.. ali nisam siguran kako ćemo da ih plaćamo. Možda uzmemo neki kredit.“ U opštoj panici, etnički srpski deo Vlade i administracije se uputio na aerodrom „Nikola Tesla“ i u toku noći je napustio zemlju koja je tako postala bogatija za pola miliona stanovnika manje... Vidimo se u čitulji! Evropska Unija je najpre osudila ovakvo ponašanje, ali se ubrzo predomislila. U Beogradu, ogroman višak stambenih jedinica počeli su da opsedaju skvoteri iz svih krajeva sveta što grad učinilo pravom svetskom multikulturalnom metropolom. Nestanak administracije, besmislenih procedura i visokih poreza uticao je i na potpuno iskorenjivanje korupcije i snažan ekonomski razvoj zemlje. Od kada nema političara da je svađaju sa susedima, zemlja se odlikuje i visokim nivoom političke stabilnosti. Ovo možda najbolje simboliše ponovno otvaranje magistralnog puta „Nebojša Pavković“ koji povezuje Prištinu i Kuršumliju. Zatečena, ali i zadivljena briselska administracija odmah je ponudila Srbiji članstvo u Uniji što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naših zapadnih suseda koji su to ocenili kao „velikosrpski hegemonizam uperen protiv interesa Hrvatske i hrvatskog naroda i njegovog tisućupetnaestoljetnog sna o ulasku u Europsku Uniju“. Ovoliki civilizacijski iskorak mnogi bi da pripišu sebi kao zaslugu. Direktor RTS-a je izjavio da smatra da se to desilo zahvaljujući prenosima sednica Skupštine. Kontra – admiral Amfilohije Radović, smatra da je to zbog njegove crkvene reforme čiji je najznačajniji segment bilo stvaljanje zvučnika na zvonike crkava kako bi nas bog bolje čuo. Društvo istoričara Srbije smatra da je uzrok svega nedavno otkrivanje Protokola Sorabskih mudraca; knjige koja sadrži mudrost drevnih Soraba, preteča današnjih Srba i ona je uz to i definitivni dokaz da smo nebeski narod, jer potvrđuje da smo došli iz Vaseljene na Balkan pre 150 miliona godina. Knjigu je sa starosorabskog preveo Kamenko Zamlaćanski, naš istaknuti istoričar, međutim nakon prevođenja je poludeo, jer nije mogao da podnese toliko mudrosti. Zato knjiga nikada nije objavljena u integralnom obliku, već je objavljivanja u delovima u Politici u vidu feljtona. Poslednji deo, objavljen je neposredno pred aktuelna događanja. Na zlonamerno i tendenciozno izveštavanje nekih medija da je g. Kamenko  lekarskom greškom otpušten sa psihijatrijskog lečenja 1991. godine, Lekarska komora je ošto reagovala saopštenjem da je to nemoguće i da se kod nas lekarske greške ne događaju. A kome ćemo da verujemo nego svojim lekarima? Postoje i brojna druga objašnjenja ovog fenomena koja daju nezavisni novinari i analitičari u skladu sa potrebama subjekata čije interese zastupaju. Možda najbolje i najsveobuhvatnije objašnjenje je dala Desanka Maksimović na jednom neformalnom sastanku Društva mrtvih pesnika – „Srbija je jedna velika tajna!“ Bravo, Desanka! Nikada nas nisi izneverila! ...Ali nisi ni u potpunosti zadovoljila.

Beograđanka

Danas je u Beogradu, ispred hrama Svetog Save održan skup na kome su se okupili porodični ljudi sa decom, predstavnici crkve ali i uglednici ekstremnih nacionalističkih organizacija na kome je iznet zahtev da se sruši Beograđanka. Odziv nije bio na nivou očekivanja organizatora, pa je plato isperd hrama bio prazan kao lista civilizacijskih dostignuća u Srbiji.

Marinko Ljuben, jedan od organizatora skupa obratio se okupljenima rečima:

“Gradske vlasti atakuju na porodičnu vrednost, jer ne žele da udovolje našem zahtevu da sruše Beograđanku! Provociraju izdavanjem građevinskih dozvola i za druge zgrade! Nećemo te falusne simbole u Beogradu! Protiv pravoslavlja su, to naša vera ne dozvoljava! Urbane arhitekture nikada nije bilo kod nas! Nećemo da nam deca uče da je to normalno! Nista višlje od dudovog drveta ne sme da se pravi. To mora da bude zakon!” A učesnici skupa su skandirali: “Beogradom krv će liti, zgrade neće biti!” i “Zgrada srama, Sodoma i Gomora!”

Sauron Radović, kontra - admiral pomorsko – desantni, poručio je:

“To je najveći simvol sotonski koji je savremena civilizacija uzdigla na pijedestal božanstva. I on je zagadio prestoni grad - Beograd. I vidite, jedno nasilje, agresivni marketing tih obezboženih, zarade željnih ljudi je izazvalo drugo nasilje, pa se sad guraju ispred ulaza ta deca koju nazivaju potrošačima. Ne mož’ da se uđe u robnu kuću od njih! Zar s njima da se guram kad hoću da pazarim Luca D’altieri odelo?! …Budite uvereni da je to predukazanje propasti srbskog naroda. Bog će znati kad da udari svojim bičem i opomenom i to već polako pripremamo sa Mladenom i ostalima.”

Sofokle Banović, vođa malo poznate ekstremističke organizacije Tvoj sam Beograd došao da lomim, nada se skorom rušenju zgrade ne bi li od limova napravio obor za svinje. “Vidite, Biti huligan je jedan od najboljih poslova u Srbiji danas; imate najbolju pravnu zaštitu, medijska promocija, dobro je druženje i još bolji keš, ali od patriotizma lepo mogu da žive samo beogradske kolege, dok mi iz unutrašnjosti moramo da se snalazimo kako znamo.”

Beogradsko udruženje mladih poslastičara “Štangla” je i ovom prilikom sprovelo akciju nedobrovoljnog davanja krvi u kojoj su učestvovali brojni prolaznici.

Udruženje inženjera i arhitekata je uložilo protest i najoštrije osudilo zahtev iznet na ovom skupu što je samo dokaz njihove seksualne devijantnosti.

Ako (Radjard Kipling sa boravištem u Beogradu)

  Ako možes da vidiš

zgužvano omiljeno odelo svoje,

i bez i jedne reči da ga ponovo peglaš,

ili da bez uzdaha ili protesta,

podneseš gubitak onoga što si dugo tekao (novčanika);

ako možes da juriš bus, ali ne i da ludiš zbog jurnjave,

ako možes da budes jak i da ostaneš normalan,

da ne mrziš one koji se guraju za mesto,

a da se ipak boriš i braniš;

ako možeš da istrpiš kako tvoje džepove

izvrću kondukteri, kad se vraćaš noćnim,

i da čelo pritiskaš o staklo,

znojav na sedištu od skaja;

ako možeš da sačuvas dostojanstvo i glavu,

ako već moraš da budes skroman,

i voziš se GSP - om,

ako znaš da razmišljaš, da posmatraš i slušaš,

a da nikad nikom automatom za karte ne izumbaš jezičinu,

niti razbiješ glavu čekićem za slučaj opasnosti;

ako znaš da odremaš, a da ti san ne bude gospodar,

ako maštaš o kolima koja nikad nećeš imati;

ako možeš da budes čvrst, ali i divalj,

ako nisi čistunac i sitničar;

ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu,

kad je svi ostali zbog kontrole gube.

Tada će gužva i užas

biti zauvek tvoji,

ali bar imaš markicu sine moj!

CV

     Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje. Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje. Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madona ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće. Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.

     Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da Vas obavestim da to nije posao koji nudite.

P.S. Ovo je plagijanje nepozantog autora.

Strašan huligan

Bio jednom jedan huligan...

Kakav huligan?

Strašan huligan,

narogušen i ljut sav!

Strašno, strašno!

Išao je na dve noge,

gledao je sve ispod oka,

slušao je..... 

pa verovatno ono sranje od domaćeg repa...

Strašno, strašno!

Ne pitajte šta je jeo.

Taj je jeo šta je hteo

- burek ceo

i kravice jedan deo!

Strašno, strašno!

Zubi polomljeni, pogled zao,

on za milost nije znao!

Strašno, strašno!

Dok ga drot

jednog dana

nije isprebijao.

Strašno, strašno!

Kriza

      Kriza je, manje – više permanentno stanje. Nju proglašava vlast kada joj ponestane izgovora, odnosno vlast u egzilu (...poznatija kao opozicija) kada joj ponestane odgovora. U stvari, kriza stvarno nastupa tek onda kada se zvanično demantuje. Kriza prestaje proglašenjem nove krize. U svom nastanku, razvoju i prestanku, sama kriza se gotovo ni za šta ne pita. Njena čvrsta ruka vodilja su novinari. Oni pišu o krizi; što je još gore vole da pišu o krizi i što je najgore – misle da imaju šta merodavno da napišu o krizi, te svoju ličnu, kliničku skribomaniju smeštaju na žuti papir ideološkog oružja; tvorevine znane nam kao novine.
      Kada jednom nastupi, kriza ima tendenciju usložnjavanja; na ekonomsku se nadovezuje moralna, a na moralnu – kriza identiteta. Nakon bezbrižnog detinjstva (tj. posle trideset i neke), dolazi vreme osamostaljivanja pojedinca u našem društvu. Ali vrlo često osoba ni tada ne može sebi da priušti topli podstanarski dom i nastavlja da živi kod roditelja, svako jutro suočavajući se sa izborom izbeđu umivanja i ubivanja, vrlo frustrirana... naročito hormonalno. Kriza srednjih godina kod nas ima potpuno drugačije značenje od uobičajenog. Pre nego što se ovaj epizodista sopstvenog života konačno surva niz liticu samouništenja, preplavljuje ga talas krize morala, jer instinkti za održanjem vrste ne gledaju na ekonomske pokazatelje i moralne norme, a u nedostatku stambenog prostora, manifestuju se na javnim površinama. Stariji su zgroženi, ali zaboravljaju da su potekli sa sela gde je bilo privatnosti koliko i žbunja... dakle mnogo. A po neki parkić, ma koliko javno komunalno ne radilo svoj posao, to ne može da pruži. Nadovezuje se kriza identiteta... Priča o tome može se svesti na sadržaj rubrike iz matične knjige rođenih - otac: nepoznat.
      Kulminiranjem krize, nastupaju glad i neizvesnost; društvo se raspada i civilizacija se vraća na lovačko – sakupljačku fazu razvoja. Sakupljačke aktivnosti su pretežnije u urbanim sredinama i koncentrišu se u bolje stojeće delove grada, pa zbog ograničenih resursa dolazi do čestih sukoba sakupljačkih grupa. Pobednici sakupljaju hranu iz kontejnera, a poraženi svoje zube sa asfalta. Dostojanstvo je na žalost jako lomljivo, pa se najčešće ne da skupiti. U ruralnim sredinama, pak, hrana se češće obezbeđuje lovom. Lov obično otpočinje tako što se lovac najpre lično upozna sa živinčetom iz susedovog dvorišta koje će kasnije, pod okriljem mraka, da... ulovi..
      U pustoj i razumljivoj čežnji za ostvarenjem društvene pravde, harmonije i stabilnosti, ljudi se okreću primerima iz narodnog predanja. Kako se klin, klinom izbija, starešina porodice ritualno maže motku fekalijama s namerom da je upotrebi za neki od plemenitih ciljeva kao što je npr. promena vlasti. Zato je motka u našem narodu predmet kultnog obožavanja, simbol njegovog opstanka i totem, a preds... protivnik se smatra poraženim tek onda kada se liši svoje motke (...zapravo skupa motki zvanog policija). Za kratko, sve deluje u redu... I onda sve iz početka...

Oda ovisnosti

Al' je lep

Ovaj svet,

Gore inboks,

Dole čet;

Reši kviz,

Budi fan,

Sedi uz komp

Ceo dan!

Radi na farmi,

Po grupama galami;

Pratimo trend

Ja i moj frend!